TRČANJE MOŽE DA BUDE REŠENJE HORMONSKIH POREMEĆAJA KOD MLADIH DEVOJAKA I ŽENA

Jedan od češćih problema sa kojima se sreće ginekolog u praksi su razne manifestacije hormonskih poremećaja. Baziraću se na dva, to su - povremeni izostanci menstruacije i neuredna krvarenja. Prikazaću vezu između bavljenja trčanjem, samim tim održavanja adekvatne telesne težine, i ginekološkog zdravlja žene, prvenstveno dobrog funkcionisanja polnih hormona.


Kakva je veza između masnog tkiva i endokrinog sistema?

Izostanak menstruacije, ili amenoreja, kod mladih i zdravih žena uglavnom je znak trudnoće. Ako trudnoće nema, a menstruacija kasni, u pitanju je hormonski poremećaj. Pojava krvarenja van menstruacionog koja su produžena, manje ili više obilna, a pritom se isključe neka stanja o kojima se ovde neću baviti, znak su poremećaja u radu hormona. Dakle, zanima nas hronično stanje.

Pubertet pretstavlja bitan događaj u životu, kada osoba postaje polno zrela. Tada dolazi do mnogih promena u fizičkom i psihičkom statusu mlade osobe. Endokrine žlezde su u svojoj funkciji usko povezane, a pubertet je važan jer je njegova pojava u funkciji rada hormona, a ima veze sa sledećim:

Masno tkivo je delom i endokrini organ koji ima važnu ulogu u ovom aspektu funkcionisanja organizma, pa je tako potreban određen procenat masnog tkiva u telu kako bi došlo do početka puberteta. Dokazano je da gojazne devojčice stupaju ranije u pubertet a gojazni dečaci kasnije. Dakle, masno tkivo, odnosno njegov procenat u organizmu, ima uticaj na start puberteta, pa nadalje i na hormonski status žene. Naravno, i muškarca ali to je već tema za sebe.

Rad svih endokrinih žlezda (ili žlezda sa unutrašnjim lučenjem) usko je povezan, a na vrhu kao komandant stoji deo mozga koji se zove hipotalamus. Njemu je direktno podređena hipofiza, malena žlezda ispod baze mozga koja na neki način diriguje ostalim žlezdama. Ovde je u pitanju fini i suptilni mehanizam međuuticaja i povratnih sprega i, nažalost, ne možemo da se pohvalimo da je sve istraženo na ovom polju, međutim, glavno je poznato. Bar tako misli zvanična medicina.

PCOS je česta pojava kod žena i ne mora isključivo da se leči lekovima

Sindrom policističnih ovarijuma (ovarijum je latinski naziv za jajnik) ili PCOS je stanje koje je najčešći uzrok hormonskih poremećaja menstruacionog ciklusa. Naravno, kao što sve žene sa PCOS nemaju poremećaje ciklusa, tako i ne moraju sve žene sa ovim poremećajem da imaju PCOS. Brojevi govore sledeće, sindrom PCOS pogađa od 8 – 12 % žena. Više od 50 % njih su gojazne. Sa relativnom velikom tačnošću možete izračunati koliki je to broj u ukupnoj populaciji.

PCOS (sindrom policističnih ovarijuma) je najvažniji uzrok pomenutih hormonskih poremećaja. Oni remete kvalitet života na više načina, tako da regulisanje ciklusa pretstavlja važnu stvar u životu žene. PCOS dovodi i do steriliteta, ali i ovo je tema za sebe.

Dakle, tretman sindroma PCOS je uglavnom medikamentozni, a ponekad i hirurški. Mnoge žene piju tone i tone lekova koji im pomažu, ili bar većini, ali postoji i drugačiji pristup koji se, verovali ili ne, stidljivo, ili rećiću, oprezno, pojavljuje u literaturi. Govorilo se o njemu i ranije ali je bio skrajnut.

Gojaznost, zatim, centralna gojaznost i sledstvena insulinska rezistencija su važan uzrok PCOS. Odavno je jasna uska povezanost ovih stanja.

Prva linija tretmana – regulisanje ishrane i aerobna aktivnost

Pristup koji sam gore pomenuo prost je da ne može biti prostiji. Naime, smanjenje telesne težine značajno dovodi do regulacije PCOS i pratećih stanja. Aerobni trening trčanja povećava senzitivnost na insulin i samim tim poboljšava metabolizam masti, a nadalje i regulaciju sindroma PCO i uspostavljanja normalnog rada hormona i menstruacionog ciklusa.

Mnogi autori u svojim radovima navode kako dejstvo aerobnog treninga nije dovoljno istraženo i ne znaju se mnogi detalji o njegovom delovanju na ovo o čemu pričamo, ali se ispitivanjima pronašla vrlo važna veza. Naučnici su došli do zaključka da i u slučajevima PCOS bez hormonskih poremećaja, a posebno u slučajevima PCOS sa hormonskim poremećajima, prva linija pristupa i tretmana treba da bude regulisanje telesne težine kombinacijom redukcije ishrane i fizičke aktivnosti sa naglaskom na aerobne. Dodatno, i kod žena sa PCOS koje nisu gojazne, fizička aktivnost ima važnu ulogu u regulisanju dejstva hormona.

Jednostavna rešenja nisu uvek i laka

Na kraju da zaključimo, trčanje kao aerobna aktivnost koja dovodi do smanjenja telesne težine značajno utiče na regulisanje normalnog rada ženskih polnih hormona. Složićete se da je, kada se realno sagleda, trčanje najjednostavnjiji, najprirodnjiji i najekonomičniji pristup. Naravno, sa druge strane, ako idemo linijom manjeg otpora, lakše je odmah piti lekove ili se čak podvrgavati tzv. barijatrijskoj hirurgiji nego povesti računa o hrani i početi malo trčati.

Jednostavna rešenja nisu uvek i laka, ali ako sopstvena snaga i volja dovedu do uspeha, osećaj samopoštovanja je nešto što se ne može platiti. Da ne govorim o tome da se neće piti lekovi, čije izbegavanje ja kao lekar toplo preporučujem svima, što se odnosi ne samo na ove koji se koriste za regulisanje ciklusa. Naravno, nisam apsolutno protiv uzimanja lekova, već za to da se koriste racionalno i da se, ako je moguće, pokuša sa nečim alternativnim, a PCOS je pravo stanje gde drukčiji pristup pomaže i to evidentno.